EES na granici Hrvatske — šta je Sistem ulaska i izlaska i kako utiče na putnike iz Srbije

Šta je EES

EES je automatizovan IT sistem za registraciju državljana zemalja van EU koji putuju na kratak boravak. Registruje ih svaki put kad pređu spoljne granice evropskih zemalja koje sistem koriste. To su Austrija, Belgija, Bugarska, Hrvatska, Češka, Danska, Estonija, Finska, Francuska, Nemačka, Grčka, Mađarska, Island, Italija, Letonija, Lihtenštajn, Litvanija, Luksemburg, Malta, Holandija, Norveška, Poljska, Portugal, Rumunija, Slovačka, Slovenija, Španija, Švedska i Švajcarska. Na Kipru i u Irskoj pasoši se i dalje ručno pečatiraju.

Kratak boravak znači najviše 90 dana u bilo kom periodu od 180 dana, a taj period se računa kao jedan zajednički za sve zemlje koje koriste EES. Sistem se odnosi i na putnike kojima je potrebna viza i na one kojima nije. Državljani Srbije sa biometrijskim pasošem spadaju u drugu grupu: Ministarstvo spoljnih poslova Srbije navodi da im viza nije potrebna za boravak do 90 dana u periodu od 180 dana.

Evropska komisija navodi da EES doprinosi sprečavanju iregularne migracije i zaštiti bezbednosti. Omogućava efikasnije prepoznavanje osoba koje su prekoračile dozvoljeni boravak, kao i onih koje pokušavaju da pređu granicu sa lažnim ili falsifikovanim dokumentima. Takođe omogućava širu upotrebu automatske granične kontrole i samouslužnih sistema, koji su brži i udobniji za putnika.

Od kada EES radi

Evropska komisija je predlog sistema predstavila 6. aprila 2016. godine. Uredba o EES-u usvojena je 20. novembra 2017. i stupila je na snagu 29. decembra 2017. Uredba (EU) 2025/1534 o postepenom početku rada usvojena je 18. jula 2025, a na snagu je stupila 26. jula 2025. Komisija je 30. jula 2025. odredila 12. oktobar 2025. kao datum početka postepenog rada sistema.

Sistem je uvođen postepeno, u periodu od šest meseci, do 9. aprila 2026. U tom razdoblju biometrijski podaci nisu morali da budu prikupljani na svakom prelazu odmah. Od 10. aprila 2026. EES je potpuno operativan na svim spoljnim graničnim prelazima evropskih zemalja koje ga koriste. Razvija ga i njime upravlja evropska agencija eu-LISA.

Kako izgleda prelazak granice

Kada prvi put stignete na prelaz posle početka rada EES-a, morate da date svoje podatke. Službenik za graničnu kontrolu snima vaše lice i/ili uzima otiske prstiju, a podaci se beleže u digitalnom dosijeu. Pasoš se ne pečatira, bez obzira na to da li je biometrijski ili ne.

Postupak može biti brži ako deo podataka unapred registrujete. To je moguće na opremi za samouslugu, ako postoji na prelazu, i/ili preko mobilne aplikacije, ako je zemlja dolaska ili odlaska nudi. U svakom od tih slučajeva i dalje se susrećete sa službenikom za graničnu kontrolu.

Pri svakom sledećem prelazu vaše lice i otisci prstiju već su u sistemu, pa službenik samo proverava otiske i fotografiju, što traje kraće. Retko može biti potrebno da se podaci ponovo prikupe. Držaoci biometrijskog pasoša mogu brže da uđu preko samouslužnog sistema, ako postoji na tom prelazu, a ako je digitalni dosije bez smetnji, obično ne moraju da prolaze kroz službenika. Svi ostali uslovi za ulazak ostaju na snazi, a službenici mogu u svakom trenutku da preduzmu potrebne mere, na primer da ponovo snime lice.

Da li je biometrijski pasoš obavezan

Prema Evropskoj komisiji, u principu se prihvataju važeći pasoši, i biometrijski i oni bez biometrijskog čipa, ako su važeći i ako su ispunjeni svi ostali uslovi ulaska. Biometrijski pasoš potreban je samo ako želite da koristite samouslužne sisteme. Ulazak se, u principu, neće odbiti zato što pasoš nije biometrijski. Ministarstvo spoljnih poslova Srbije, međutim, navodi da bezvizni boravak do 90 dana u Hrvatskoj važi za imaoce biometrijskih pasoša Srbije. Zato je razumno da pre puta proverite uslove kod nadležnih organa.

Koje podatke EES beleži

EES prikuplja, beleži i čuva podatke iz vaše putne isprave, na primer ime i datum rođenja, datum i mesto svakog ulaska i izlaska, lik lica i otiske prstiju (biometrijski podaci) i podatak da li vam je ulazak odbijen. Za putnike kojima nije potrebna viza sistem čuva 4 otiska prstiju i lik lica. Ministarstvo spoljnih poslova Srbije opisuje isto: umesto pečata uzimaju se otisci četiri prsta i fotografija lica, a za decu mlađu od 12 godina samo fotografija lica. Evropska komisija navodi da se otisci prstiju dece mlađe od 12 godina za sada ne uzimaju, iako i ona podležu EES-u.

Podaci se prikupljaju radi efikasnijeg upravljanja spoljnim granicama i sprečavanja iregularne imigracije. Služe i za prepoznavanje putnika koji nemaju pravo da uđu ili su prekoračili dozvoljeni boravak, kao i onih koji koriste lažne identitete ili pasoše. Pomažu i u sprečavanju, otkrivanju i istrazi terorističkih i drugih teških krivičnih dela.

Putniku koji odbije da da otiske prstiju ili fotografiju lica ulazak će biti odbijen na teritoriji evropskih zemalja koje koriste EES. Pri prelasku granice dobijate pisane informacije o EES-u i svojim pravima.

Koliko dugo se podaci čuvaju

Sistem čuva podatke samo u svrhe zbog kojih su prikupljeni i tačno određeno vreme. Zapisi o ulascima, izlascima i odbijanjima ulaska čuvaju se 3 godine od dana nastanka. Pojedinačni dosijei sa ličnim podacima čuvaju se 3 godine i 1 dan, računajući od poslednjeg izlaska ili odbijanja ulaska. Ako izlazak nije zabeležen, podaci se čuvaju 5 godina od isteka dozvoljenog boravka. Posle isteka svakog roka podaci se automatski brišu.

Pristup podacima imaju granični, vizni i imigracioni organi evropskih zemalja koje koriste EES, radi provere identiteta i odluke o ulasku ili boravku, zatim policijski organi tih zemalja i Europol u svrhe sprovođenja zakona. Prevoznici mogu samo da provere da li su držaoci kratkoročne vize već iskoristili broj dozvoljenih ulazaka i ne mogu da pristupe drugim ličnim podacima. Nadzor nad sistemom vrše Evropski nadzornik za zaštitu podataka i nezavisni nacionalni organi. Kao putnik imate pravo da tražite pristup svojim podacima, kao i njihovu ispravku, dopunu ili brisanje.

Kako proveriti koliko dana još smete da ostanete

Broj dana koje još smete da provedete u evropskim zemljama koje koriste EES možete da proverite preko mrežnog alata EES-a, koji se nalazi na zvaničnom sajtu Travel to Europe, ili na opremi postavljenoj na nekim spoljnim granicama. Alat daje odgovor „OK” ili „nije OK” i broj dana koje još smete da ostanete. Možete i da pitate službenika za graničnu kontrolu.

Za proveru alat traži zemlju koju posećujete, vrstu i broj putne isprave i zemlju koja ju je izdala. Među zemljama izdavanja nalazi se i Srbija. Uz to unosite planirani datum ulaska ili izlaska. Važno je znati da preostali boravak ne uzima u obzir vreme provedeno u Šengenskom prostoru koje je počelo pre 10. aprila 2026, bez obzira na to da li je poseta završena pre ili posle tog datuma. Za pitanja o rezultatu alata obratite se nadležnim organima države članice u kojoj ste poslednji put ušli u Šengenski prostor ili izašli iz njega.

Šta ako se prekorači 90 dana

Osoba koja nezakonito boravi u Šengenskom prostoru podleže postupku vraćanja, a prednost se, kao opšte pravilo, daje dobrovoljnom odlasku. Odluke o vraćanju mogu da budu praćene zabranom ulaska, a i zabrane ulaska i odluke o vraćanju upisuju se u Šengenski informacioni sistem (SIS). Ko je već proveo 90 dana u periodu od 180 dana, a pokuša ponovo da uđe, biće odbijen na granici, a podatak o odbijanju ulaska upisuje se u EES.

Na koga se EES ne odnosi

EES se ne odnosi na državljane evropskih zemalja koje ga koriste, kao i na državljane Kipra i Irske. Ne odnosi se ni na državljane zemalja van EU sa boravišnom kartom koji su članovi porodice državljanina EU, na držače boravišnih dozvola i viza za dug boravak, na državljane Andore, Monaka i San Marina i držače pasoša koje izdaju Vatikan ili Sveta stolica. Izuzeti su i putnici koji dolaze radi istraživanja, studija, obuke, volontiranja ili đačkih razmena, kao i oni na premeštaju unutar kompanije, osobe oslobođene graničnih provera, držaoci važeće dozvole za pogranični saobraćaj i članovi posade putničkih i teretnih vozova u međunarodnom saobraćaju.

Šta to znači za putovanje u Hrvatsku

Ministarstvo spoljnih poslova Srbije je pri uvođenju sistema upozorilo da se zbog postepene primene očekuju duža čekanja i gužve na prelazima i savetuje da putnici iz Srbije planiraju dodatno vreme na ulasku u Hrvatsku. Zvanični izvori koje smo proverili ne navode koliko se čeka, pa ni mi ne nudimo broj. Praktičan zaključak je jednostavan: pasoš treba da bude važeći, treba znati koliko ste dana već proveli u Šengenskom prostoru, a vreme putovanja treba planirati sa rezervom.

Sva ostala pravila za ulazak u Hrvatsku, od prijave boravka do gotovine, hrane, lekova i ljubimaca, opisana su u vodiču Putovanje u Hrvatsku iz Srbije — dokumenta, granica i šta sme da se prenese. Za pregled godišnje sezone pogledajte Kada je gužva u Hrvatskoj — noćenja turista po mesecima u 2025. godini.

Putovanje kombijem od vrata do vrata

Dolazimo po vas na dogovorenu adresu i vozimo vas direktno do cilja — bez presedanja i bez čekanja na stanici. Vozimo svakog dana, u oba smera — i polazak iz Srbije i povratak nazad su garantovani i ne otkazuju se sa naše strane, bez obzira na broj putnika. Svako sedište u kombiju ima klimu, tako da je vožnja prijatna bez obzira na doba godine. Wi-Fi je dostupan u svakom vozilu. Svako sedište u kombiju ima sigurnosni pojas. Prevoz se plaća direktno vozaču — nije potrebna akontacija niti plaćanje unapred. Ponudu za ovu zemlju nalazite na strani Kombi prevoz za Hrvatsku. Polazak iz Beograda je u 23:00, a iz Novog Sada u 22:00.